Kako da prilagodimo ishranu visokim temperaturama

Poslednjih godina smo sve češće suočeni sa pojavom da su česte velike temperaturne promene iz dana u dan, pa se vrlo brzo smenjuju niske i vrlo visoke temperature u samo nekoliko dana.

Naše telo je sposobno da se donekle prilagodi ovakvim promenama, ali kada su promene veće, naš organizam trpi i počinje da pati. Takođe, što smo zdraviji, sve ovo lakše podnosimo, dok osobe sa hroničnim oboljenjima moraju posebno biti na oprezu.

Kada su temperature visoke, znojimo se i gubimo tečnost i neophodne vitamine i minerale. Kao posledica toga mogu se javiti umor, iscrpljenost, malaksalost, dehidratacija, bezvoljnost, glavobolja, vrtoglavica, anemija i hronični umor.

Prirodnom sistemu za rashlađivanje koji poseduje naš organizam možemo pomoći pravilnom ishranom i pravilnim izborom namirnica. Tome u prilog ide velika raznovrsnost svežeg voća i povrća, kojom nas u ovom periodu daruje priroda.

Letnji obroci nikako ne treba da budu preterano obilni. Veći broj manjih obroka obezbeđuje lakše varenje i bolje korišćenje energije. Osim toga, treba izbegavati jaku, masnu, visokokaloričnu i prezačinjenu hranu, mesne prerađevine i brzu hranu. Ovakva hrana se teško vari, zadržava višak tečnosti i dodatno zagreva naš organizam. Umesto toga, u svoje obroke uvrstite prirodne i sveže namirnice. Tako će vašem organizamu biti obezbeđen unos dovoljno tečnosti, vitamina i minerala, koji su zaduženi za zdravu i uravnoteženu funkciju svih organa.

Povrće

Povrće je bogato važnim nutrijentima, naročito antioksidansima. Sadrži veliku količinu vode i elektrolita, što je bitno za hidrataciju i nadoknadu izgubljene tečnosti. Preporučuje se u svežem obliku, ili kratko termički obrađeno. Raznovrsnost ishrane obezbeđuju nam paradajz, paprika, šargarepa, plavi patlidžan, krastavac, tikvice, mahunarke, celer, đumbir, peršun, blitva, zelje, rotkvice, zelena salata, rukola, mladi luk.

Voće

Voće, kao i povrće, predstavlja odličan izvor vitamina, minerala i raspolaže velikom količinom vode. Na raspolaganju su nam jabuke, banane i citrusno voće, kojih ima preko cele godine, a zatim i raznovrsno sezonsko voće: jagode, trešnje, višnje, kajsije, breskve, dinja, lubenica, smokve.

Salate

I voće i povrće se mogu koristiti kao dodatak obrocima, kao hranljiv i osvežavajući međuobrok, ali i kao kompletan obrok–salata. U tom slučaju se povrće i voće kombinuje sa zdravim izvorom proteina, kao što su riba, nemasno meso i sirevi, jogurt i koštunjavo voće. Maslinovo ulje i druga hladno ceđena ulja dobar su izvor omega-3 masnih kiselina, koje su bitne za održavanje zdravlja srca i krvnih sudova. Zbog toga, uz dodatak maslinovog ulja i biljnih začina, salate postaju ukusan i vrlo zdrav obrok.

Mahunarke i žitarice

Mahunarke i integralne žitarice takođe predstavljaju izvor neophodnih vitamina, minerala, ali i biljnih vlakana, koja povoljno deluju na probavu i bitna su za regulisanje nivoa holesterola, triglicerida i šećera u krvi. Raznovrsne žitarice kao što su pšenica, ječam, proso, kinoa, amarant, kuskus, bulgur mogu se lako i brzo pripremiti uz dodatak maslinovog ulja i biljnih začina.

Unos tečnosti

Za vreme vrelih dana, neophodan je povećan unos tečnosti. Obična voda sa dodatkom limuna i meda odlično hidrira i osvežava. Veliki izbor biljnih čajeva, nezaslađenih i na sobnoj temperaturi, takođe će nam prijati. Pri vrlo intenzivnom znojenju, dobar izbor su izotonični napici, koji uz tečnost nadoknađuju i izgubljene elektrolite.

Jogurt predstavlja odličan izvor korisnih bakterija koje pogoduju crevnoj mikroflori i mogu nas zaštititi od brojnih neželjenih infekcija.

U letnjem periodu može doći do zadržavanja viška tečnosti u organizmu, što izaziva osećaj nadutosti, težine i umora. Pre svega, treba eliminisati hranu koja prouzrokuje nagomilavanje tečnosti (proizvodi sa visokim sadržajem soli, masti i šećera). Međutim, postoje i namirnice koje deluju kao prirodni diuretici, kao što su lubenica, dinja, brusnica, krastavac, paradajz. Treba konzumirati i biljne čajeve, koji povećavaju eliminaciju tečnosti, kao što su zeleni čaj, čaj od maslačka, kukuruzne svile, rastavića, peršuna.

Fizička aktivnost

Naravno, ne smemo zaboraviti na fizičku aktivnost, naročito u prirodi. Fizička aktivnost nam okrepljuje i telo i duh. Boravak u prirodi podstiče pozitivne misli i dobro raspoloženje.

Spoj zdrave ishrane i fizičke aktivnosti daće veliki doprinos našem opštem zdravlju. Osim toga, obezbediće nam optimalnu težinu, zdravu kožu i sjajnu kosu, i učiniti da se osećamo dobro tokom celog dana.

Autor teksta: Dr. Danica Veljović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *