Ishrana zimi: šta jesti i kako sačuvati liniju

Sigurno ste primetili da zimi jedete više i da vam više nije dovoljno da pojedete salaticu, voćku i neki lagani obrok, jer sam organizam traži toplu i kaloričnu hranu koja vas više zasiti.

Za ovu promenu postoji i naučno objašnjenje. Kada temperatura napolju pada, naš metabolizam se ubrzava, kako bi trošio više energije da nas greje iznutra. Na taj način organizam održava svoju temperaturu, na nivou pogodnom za njegovo normalno funkcionisanje. Za to mu je naravno potrebno „dodatno gorivo“, odnosno hrana. Upravo zbog toga tokom hladnog vremena mozak češće stvara impuls o tome da treba da jedemo i tera nas da otvaramo frižider više puta.
Takođe, skraćeni svetlosni dan utiče na naš hormonski sistem i raspoloženje, što pokušavamo da kompenzujemo uživanjem u hrani, najčešće punoj šećera, masti i ugljenih hidrata.

Suprotno tome, tokom toplih dana kada je naša telesna temperatura povećana, ili kada smo bolesni, potreba za hranom znatno opada.

Tradicionalna kineska medicina i ajurveda posvećuju posebnu pažnju tome kako tokom zimske sezone telo drugačije funkcioniše. Prema njima, treba da prilagodimo našu ishranu sezonskim promenama i da unosimo više namirnica koje imaju zagrevajuća svojstva.

Međutim, da bi vas zasitila i ugrejala, zimska hrana ne mora da bude teška i nezdrava. Saznajte kojih principa u ishrani se treba pridržavati tokom zimskog perioda.

1. Pijte tople napitke

Tradicionalna kineska medicina ne preporučuje upotrebu hladnih pića tokom hladnog vremena. Umesto toga savetuju da tokom dana pijemo što više tople vode sa limunom i vruće biljne čajeve. Grejući vas iznutra, topla tečnost doprinosi  dobrom  varenju i čišćenju organizma. Dobro je i za kožu koja zbog pojačanog  grejanja u stanovima postaje dehidrirana.

Popijte čašu tople vode ili biljnog čaja ujutru, pre obroka ili sat vremena posle. Možete dodavati sok limuna, đumbir ili kurkumu.

Takođe, možete da napravite zdravi napitak od ovsa i da ga topao popijete ujutro sa malo limuna. Osim što čisti organizam, doprinosi i dobrom varenju. Dve šake neoljuštenog ovsa operite pod mlazom hladne vode i potopite preko noći u 2 litra mlake vode. Ujutro ga procedite (dobićete 2 l napitka) i čuvajte u frižideru. U cilju čišćenja organizma, dnevno je potrebno popiti 1 l napitka, a drugi litar sutradan.

2. Koristite posebne začine

Ajurveda preporučujue da obogatite vaša jela začinima koji imaju zagrevajuća svojstva. Među njima su: kardamon, kim, karanfilić, muskatni oraščić, kurkuma, đumbir, cimet i čili paprika. Đumbir, kurkuma i ljuta papričicane samo što najbolje greju iznutra, već daju energiju, stimulišu bolje varenje i efikasno smanjuju apetit.

Naša preporuka je da dodajete komadić svežeg đumbira u smutije i ceđene sokove. A mnogi već znaju da je čaj sa đumbirom, medom i limunom odličan prirodni lek protiv prehlade. U potaže i dinstano ili pečeno povrće možete dodavati prstohvat đumbira u prahu ili mlevene čili paprike. Čili je dobar za cirkulaciju i protiv infekcija.

Kardamon, muskatni oraščić i cimet obogatiće svojom aromom svaki dezert ili topli napitak.

3. Unosite dovoljno proteina. 

Ako ne konzumirate meso, znate da postoje i drugi izvori proteina. Najbolje zimske namirnice bogate belančevinama su mahunarke: pasulj, leblebija, sočivo, mungo pasulj, grašak, azuki pasulj i druge. Mahunarke se najbolje kombinuju upravo uz jake začine – kari, đumbir, čili, korijander i druge. U ovoj kombinaciji vas odlično zasite i ugreju.

Trudite se da udeo proteina u zimskoj ishrani iznosioko 20-30 posto od ukupnog obima kalorija dnevno.

4. Dodajte u ishranu orašaste plodove i med. 

Male količine vas odlično zasite, a imaju i zagrevajući efekat (pogotovu med koji se ne preporučuje ako imate visoku temperaturu – ona će skočiti još više). Trudite se da umesto pečenih ili prženih kupujete sirove orašaste plodove i da ih potapate u  vodu pre upotrebe, kao i mahunarke.

5. Kuvajte čorbe.

Prema kineskoj medicini i ajurvedi, zimi naša ishrana treba da uključuje više kuvane hrane koja se jede topla. Najviše se preporučuju supe, čorbe, potaži i dinstano povrće,jer imaju zagrevajuća svojstva i najbolje se vare. Među važnim zimskim namirnicama su: krompir, batat, bundeva, cvekla i šargarepa. Smatra se da, što je više vremena potrebno korenastom povrću da sazri, imaće više zagrevajuće energije. Navedeno povrće možete dinstati ili ispeći u rerni.

6. Ne zaboravimo na sveže povrće i voće. 

Kada se smrzavamo, hladne salate i smutiji nas manje privlače, ali unos vitamina iz voća i povrća je neophodan,kako bismo ostali vitki i zdravi tokom zime. Pridržavajte se sledećih pravila:

  • Nemojte stavljati voće u frižider. Nekoliko dana može odlično izdržati na sobnoj temperaturi.
  • Obogatite salate i druga jela svežim klicama, jednim od glavnih izvora vitamina, antioksidanata i enzima. Ovde pročitajte kako uzgajati klice kod kuće.
  • Kupujte sezonsko voće (japansku jabuku, mandarine, pomorandže itd.) i povrće (zimi uglavnom korenasto).
  • Ne zaboravljajte na začinsko bilje koje u sebi sadrži puno vitamina i minerala. Svež peršun, mirođiju ili nanu, kao i klice, možete uzgajati i u vašoj kuhinji.

Nadamo se da će vam ovi jednostavni saveti pomoći da lakše preživite zimu i dočekate proleće vitki, zdravi i puni energije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *