Nepal: zemlja najviših planinskih vrhova, širokih osmeha i gostoprimstva

Nastavljamo uzbudljivu priču o putovanju u Nepal – malu zemlju u velikim Himalajima gde se nalazi najveći vrh sveta – Mont Everest. U prvom delu putopisa naš sagovornik Rastko Radovanović nam je ispričao o tome šta i kako se jede u ovoj dalekoj zemlji, a danas podeliće utiske o samim Himalajima, narodu koji tamo živi i stvarima koji su na njega ostavili najveći utisak.

Šta je na Vas ostavilo najveći utisak?

Kada se neko obre u Nepalu, normalno je da Himalaji ostave najveći utisak, ako ni zbog čega drugog, zbog svoje grandioznosti. Sama činjenica da sa jedne tačke bilo gde na zemlji ne možete pogledom obuhvatiti ceo masiv, dovoljna je da vam stane dah. Samo iz svemira se mogu videti celi Himalaji čija ukupna dužina u pravcu istok-zapad iznosi više od 2800 km. Međutim, Nepal je mnogo više od samih Himalaja i to ga čini beskrajno interesantom destinacijom. Geografska, istorijska i duhovna raznovrsnost Nepala isto su beskrajni kao i veličina i lepota Himalaja. Zbog svega toga, ne može se sa lakoćom reći da je nešto ostavilo najdublji utisak. Nepal možemo posmatrati samo u celini i to je, zapravo, najjači utisak.

Kako biste nam dočarali Himalaje?

Dok gledate Himalaje iz daljine, čine vam se kao stvarno velika planina, ali još uvek nemate percepciju njihove stvarne veličine. Kada se nađete okruženi vrhovima, stenama, usecima i večitim snegom, postane vam jasno da su Himalaji neshvatljivo veliki. Potpuno bistar vazduh, bez i jednog zrnca prašine ili izmaglice, briše utisak takozvane vazdušne perspektive i jasno vidite svaki, pa i najsitniji detalj, kilometrima daleko. Rezultat je da vam se sve čini blizu i mnogo manje nego što zaista jeste. Nestvarna slika koju možete videti samo na takvim mestima.

Po čemu je Nepal posebna zemlja?

Nepal je gotovo svet za sebe, vekovima odvojen od okruženja i ostalih zemalja. Tek pedesetih godina prošlog veka, Nepal se otvorio svetu zahvaljujući stranim alpinistima koji su krenuli u osvajanje Mont Everesta. No, jedna činjenica i danas izdvaja Nepal od ostatka sveta, a to je potpuna tolerancija svih religija i njihov besprekorni suživot na istom području.

Većinu Nepalaca čine Budisti i Hinduisti. Manji procenat čine Muslimani, Hrišćani i ostali. Tamo niko nikome ne smeta po pitanju veroispovesti, već svi žive u zajednici. U svakodnevnom životu, to znači da, kada komšija Budista slavi svetkovinu, sve ostale komšije, bez obzira na veroispovest, dolaze da sa njim proslave praznik. Nepalci smatraju da je svačiji praznik jednostavno praznik i jedni drugima iskazuju poštovanje tako što će zajedno proslaviti svetkovinu. Takav stav dobrim delom utiče na to da danas gotovo nema nasilja u Nepalu i da se svi pozdravljaju prilikom susreta čak i kada se ne poznaju.

U Nepalu se govori jedanaest službenih jezika, a sa lokalnim narečjima/dijalektima, taj broj se penje na devedeset dva. I svi se, bez razlike, poštuju i neguju u svojim sredinama. Zbog toga su svi stanovnici Nepala, prosto, Nepalci. Ne gledaju na Nepal kao na svoju nacionalnu državu, već kao na svoju otadžbinu, današnju državu na čijoj teritoriji su nekada davno rođeni njihovi preci. To Nepal ipak izdvaja od većine nama dobro poznatih zemalja ili država.

Kakav je odnos Nepalaca prema strancima?

Za Nepalce, gost je dar od boga. I to objašnjava sve, kada govorimo o turistima i strancima u Nepalu. Čak i danas, u doba potpune komercijalizacije svega, gost, turista, stranac, u Nepalu je dobrodošao i prema njemu se svi, bez razlike, odnose sa uvažavanjem. Trgovci, koji su manje više isti svuda na planeti, u Nepalu su daleko manje naporni i agresivni u nastojanju da baš kod njega kupite nešto. Komercijalizacija je samo malo izmenila način iskazivanja gostoprimstva koje je zadržalo svoj izvorni oblik i suštinu, a to je da ste, kao gost, poklon za dobrobit svih. Duh zajedništva se i tu vrlo jasno vidi.

Koje osobine u mentalitetu Nepalaca su za vas bile najupečatlivije?

Nikako ne smem izostaviti jednu bitnu stvar, a to je osmeh. U prvi mah, kada sam stupio na tlo Nepala, pomislio sam da se radi o “službenom” osmehu u nameri da mi se izvuku pare iz džepa ili zato što je red da se neko osmehuje strancu jer kažu da tako treba. Na sreću, vrlo brzo su me uverili da grešim.

Nepalci su veoma siromašan narod i nikada ne propuste priliku da se osmehnu ili nasmeju. U selima, daleko od većih gradova, osmeh je još lepši i dolazi pravo iz srca, a ne iz želje da se stekne korist od stranca. Po selima ljudi najčešće nemaju ništa drugo da vam ponude osim osmeha, šake pirinča i šolje čaja. Taj osmeh me je razoružao i otvorio mi um da prihvatim Nepal u izvornom obliku, što sada smatram velikim dobitkom u svom životu.

Hodajući Nepalom, shvatio sam da su moji domaćini izuzetno smireni, blagonakloni, neagresivni i duhovno bogati ljudi. Materijalno bogatstvo se ne vrednuje mnogo, iako ima svoju težinu. Ono što nosite u sebi, što čini vašu dušu, to su vrednosti koje se najviše cene od strane domaćina.

Razlika između zapadnjaka i Nepalaca je u potrebama. Zapadnjacima je potrebno mnogo više od onoga što im zaista treba, a Nepalcima je potrebno onoliko koliko mogu da ostvare.

Šta treba da znaju turisti koji planiraju da posete Nepal po prvi put?

Kad sletite u Katmandu, prvo ćete naići na zlatnu statuu Bude, a potom na obaveštenje da ste dobrodošli u Nepalu i da tu vlada nepalsko vreme. Ne radi se o tome koliko je sati, već o tome da u Nepalu vreme drugačije teče i da nema nikakvog razloga za nervozu. Sve što treba počinje i polazi na vreme, ali kada će se završiti ili kada ćete stići na odredište, niko živi vam ne garantuje. Pomirite se sa time i uživajte.

Cene hrane i pića su kao u Beogradu, a kurs nepalske rupije je malo niži nego dinara prema evru. Hoteli po Nepalu se kreću od potpune šupe do 5 zvezdica i nije nikakav problem da nađete smeštaj ako to već niste učinili pre polaska, što je krajnje preporučljivo. Restorana ima na svakom koraku, evre menjate u menjačnicama na svakom drugom ćošku, sve što poželite da kupite imate svuda oko vas.

Kad sednete u restoran, obratite pažnju na cene. Često su navedene cene bez PDV-a i bakšiša, a kad stigne račun, onda bude uvećan za nekih 20-22%. Problem nastaje kod piva. Dobar ručak košta oko 400-500 rupija, a jedno pivo košta u proseku 460 rupija. Isto toliko košta i u prodavnici. Bolje je piti viski za 250 rupija. Obavezno popijte masala čaj. Kafa nema mnogo veze sa našom kafom, osim u kafeterijama gde se služi italijanska kafa. Zato je čaj besprekoran.

U Katmanduu su poželjne maske za lice koje možete kupiti skoro u prvoj radnji. U prvi mah, dok slećete u Katmandu, pomislite da je ceo grad pokriven izmaglicom od vlage ili zduvnih gasova. To je samo donekle tačno. U stvari, radi se o neverovatnoj količini, kao puder fine, smeđe prašine koja lebdi u vazduhu. Čim vidite da većina oko vas hoda ulicom sa maskom na licu, jasno vam je koliko zaista ima prašine.

Kakav je saobraćaj u ovoj zemlji?

U Nepalu se vozi levom stranom, nema pešačkih prelaza i uglavnom nema trotoara. Saobraćaj teče po “prirodnim pravilima” što znači da ćete uredno propuštati automobile, skutere i rikše i nećete se nervirati. To je nešto na šta mi, uljuljkani u koje kakva pravila i tobože bezbednost u saobraćaju, nismo navikli. Ne brinite, treća sirena će vas naučiti kako se treba ponašati na ulici. Prelazite ulicu tako što zakoračite i pređete. Malo vi putsite auto, malo auto pusti vas, i svi srećni.

Ulice su asfaltirane samo ako su širine preko 10 metara i nalaze se u centru. Ostale su zemljane ili, u najboljem slučaju, posute tucanikom. Dobra obuća je neophodna.

Obavezno se provozajte rikšom, čisto da vidite kako je kad vas provlači kroz gužvu na ulici. Kad smo kod gužve, ko nije bio u Kairu, Aleksandriji, Meksiko sitiju, taj nema pojma šta je gužva dok ne dođe u Katmandu. Ovo što mi smatramo pod gužvom, tamo je mirno subotnje posle podne.

Šta vredi kupiti u Nepalu?

Planinarske opreme ima više nego kod nas krpica iz Turske, pa iskoristite priliku da sebi priuštite dobre gojzerice, patike, jakne, aktivni veš… Tamo ćete proći duplo jeftinije za istu stvar nego u Beogradu.

Nedelja je normalni radni dan, a neradni je subota. Radnje se otvaraju tek posle 9 ujutru i zatvaraju oko 10 uveče. Cenjkanje je prihvatljivo, ali ne preterujte.

Šta je neophodno poneti sa sobom iz Srbije?

Ponesite mleko za sunčanje sa najmanjim faktorom 50 jer tamo sunce sija za sve pare. Kišna kabanica neka vam bude pri ruci za svaki slučaj. Ulaz u hramove i trgove sa kraljevskim palatama se plaća, ali je cena smešna i iznosi oko 200 rupija što je oko 180 dinara. Nosite što manje prtljaga ako planirate da se šetate po Nepalu, a i trebaće vam tovarni prostor za sve što ćete tamo nakupovati. Sve što vam zafali, možete naći najdalje u drugoj ulici od hotela. Kako god, Nepal treba posetiti jer će vam to iskustvo biti među biserima putovanja.

Prvi deo putopisa o Nepalu možete pročitati ovde

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *