Šta treba znati o superhrani

Ako vodite zdrav život i pratite vesti iz sveta zdrave ishrane, sigurno ste čuli za pojam „superhrana“ ili superfood. To su namirnice biljnog porekla koje imaju znatno veću koncentraciju vrednih sastojaka. Za razliku od veštačkih dodataka ishrani koji se prave u laboratorijama, takozvana superhrana  postoji na našoj planeti već hiljadama godina i tek su skoro „magični“ bobice i biljke  iz dalekih zemalja postali popularni među sledbenicama (pristalicama) zdravog života, veganima, sportistima i nutricionistima.

Šta je superhrana

U superhranu spadaju namirnice sa velikom koncentracijom vrednih sastojaka, pre svega, minerala, vitamina i esencijalnih aminokiselina. One su nešto između hrane i lekova. Po svom opisu više liče na lekovite dodatke ishrani, ali ipak spadaju u posebnu kategoriju. To su: koreni, semenke, lišće, alge, bobice i drugi delovi biljaka koji se upotrebljavaju kako u prirodnom obliku, tako i u vidu praha, kapsula, sokova i tinktura.

Te biljke rastu najčešće na teško dostupnim lokacijama, na primer, šume Amazona, Tibet, velike visine Anda i drugih planina. Ali nema potrebe da putujete tako daleko, najpopularnije superfood namirnice možete naći i kod nas. Najpoznatiji „predstavnici“ superhrane su: bobice godži i asai, alge spirulina, hlorela i kelp, semenke konoplje, koren make, kakao prah i puter, čia semenke, kinoa, sok od ječmene i pšenične trave, prah listova moringe i drugi.

Po svom hemijskom sastavu superhrana ne liči na obične namirnice. Odlikuje je veliki sadržaj proteina, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, antioksidanata, nezasićenih masnih kiselina i drugih korisnih sastojaka, a uz to – mala kalorijska vrednost. Spisak bolesti i tegoba od kojih ove namirnice mogu da pomognu mogao bi da zauzme pola ovog članka. Uglavnom, koristeći ovu superhranu postaćete jači, izdržljiviji i zdravlji.

Najpoznatija superhrana

Godži bobice

Ove crvene bobice koje liče na drenjinu poznati su pre svega kao hormonski stabilizator zahvaljujući svojim podmađujućim svojstvima. Jedna kašika ovih bobica sadrži 1 gram proteina, 36 odsto dnevne doze vitamina A i samo 18 kalorija. Godži bobice imaju rekordnu količinu C vitamina (stotine puta više nego agrumi) i 18 aminokiselina (od ukupno 20). Sadrže preko 21 minerala i vitamina,kao što su cink, gvožđe, kalcijum, selen i fosfor, te vitamina B1, B2, B6 i vitamin E.

Takođe u svom sastavu imaju i retke polisaharide koji povoljno deluju na imuni sistem. Godži bobice povećavaju alkalnost organizma i štite jetru, smanjuju nivo šećera u krvi, pomažu kod problema sa krvnim sudovima, ubrzavaju metabolizam, pomažu kod nesanice. Rastu uglavnom u Kini, Mongoliji, Tibetu i Centralnoj Americi.

Čia semenke

Vredna svojstva ovih malih semenki koje podsećaju na susam su prvi otkrili plemena Asteka i Maja. Esencijalne masne kiseline koje sadrži čia, ne postoje nigde više u takvoj koncentraciji (60 odsto masnoća u semenkama su Omega-3 masne kiseline), a količina antioksidanata je znatno veća nego u borovnici i drugim bobicama.

Pored toga, semenke čia sadrže šest puta više kalcijuma nego mleko, izuzetno su bogate gvožđem, magnezijumom, manganom, cinkom, kalijumom i drugim vitaminima i mineralima. Ove semenke lako vezuju tečnost za sebe i dobro hidriraju telo. U kontaktu sa tečnošću ove semenke nabubre i povećavaju obim (upijaju 10 puta više vode od svoje težine). Zbog toga se često koriste u pripremi pudinga i kao zamena jajima u veganskim receptima.

Ubrzavaju razgradnju masti u telu, pomažu kod gubitka kilograma, pružaju osećaj sitosti, revitalizuju mišiće, odlične su za sportiste i ne sadrže gluten.

Spirulina

Plavo-zelena alga spirulina postala je svetski poznata krajem 90-tih kada su mnogi počeli da prelaze na biljnu hranu. Tada su istraživanja otkrila da spirulina sadrži vitamin B12 (za koji se smatra da nedostaje u veganskoj ishrani) i veliku količinu proteina.

Danas je spirulina jedna od super-namirnica koju najviše kupuju u svetu, postoje čak posebne farme za gajenje ove alge.  Spirulina sadrži 60 odsto belančevina, 18 aminokiselina , vitamine A, C, E, D, B,  kalijum, kalcijum, magnezijum,natrijum, fosfor, cink, gvožđe i selen. Sadrži hlorofil, koji poboljšava krvnu sliku, uravnotežuje alkalnost organizma i doprinosi izbacivanju toksina iz organizma. Jedan je od najbogatijih izvora beta-karotina (10 puta više nego u šargarepi ).

Upotreba spiruline povećava energiju, uravnotežuje krvni pritisak, suzbija alergije i upale, pomaže kod dijabetesa, smanjuje simptome PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, uklanja celulit i pomaže kod mršavljenja. Spirulina se prodaje u prahu ili kapsulama.

Kakao

Kakao zrna je sirovina od koje se prave sve poznate čokoladne namirnice. Ali za razliku od industrijskih čokolada koje sadrže masnoću, mleko, šećer i aditive, sirovi kakao će vam podići raspoloženje bez štetnih posledica. Kakao zrna imaju 20 puta više antioksidanata nego zeleni čaj, a bogati su gvožđem, sumporom i magnezijumom.  Kakao sadrži preko 300 hemijskih elemenata i to ga čini jednim od najkompleksnijih namirnica poznatih čoveku.

Sirovi kakao se najčešće prodaje u obliku presovanog praha. Ukusan je, prijatnog mirisa (podseća na kafu ili gorku čokoladu), daje trenutnu energiju,  podiže raspoloženje, balansira metabolizam, pomaže kod mršavljenja. Koristi se kao dodatak slatkišima, dezertima, šejkovima i toplim napicima.

Još jedan jako koristan proizvod je kakao puter koji je nastao hladnim ceđenjem ulja iz kakao semenki, da bi se zadržali hranljivi sastojci i prirodna aroma. Kakao puter je dobar izvor vitamina E i esencijalnih masnih kiselina: omega 6 i omega 9. Koristi se kao sastojak za razne slatkiše, kozmetičke preparate, a možete ga direktno utrljati na kožu kao kremu.

Koristeći kakao prah i puter, možete sami da napravite svoju organsku čokoladu bez aditiva.

Konopljin protein

Protein iz semena konoplje je najkompletniji biljni izvor proteina koji sadrže sve esencijalne aminokiseline. Ima u sebi optimalnu količinu Omega-3 i Omega-6 esencijalnih masnih kiselina,visok procenat antioksidanata, sadrži 65 odsto globulina i 35 odsto albumin proteina. Od vitamina i minerala protein konoplje sadrži: magnezijum, sumpor, kalijum, askorbinsku kiselinu, beta karoten, kalcijum, fosfor, gvožđe, riboflavin, niacin, vlakna i mnoge druge hranljive sastojke. Važno je da se konopljin protein dobija “hladnim presovanjem” – u procesu dobijanja se ne koriste hemijska sredstva.

Upotrebom ovog proteinskog praha kosti i zglobovi postaju jači, dok se ceo organizam obogaćuje najvažnijim aminokiselinama, dobrim mastima i mineralima. Konoplja smanjuje nivo holesterola u krvi, jača imunitet i smajuje stres. Konopljin protein izuzetan je kao dodatak ishrani profesionalnim sportistima, ne sadrži gluten, pomaže u mršavljenju i kod izgradnje mišićne mase.

Peruanska maka

Maka ili peruanski žen-šen je korenasto povrće koje raste na velikoj nadmorskoj visini planinskog masiva Anda. Maka je prirodni energetik, povećava fizičku izdržljivost, otklanja hronična stanja umora i stresa. Reguliše hormone i neguje endokrini sistem. Stimuliše rad mozga, podstiče memoriju i mentalne sposobnosti, poboljšava cirkulaciju. Moćan antioksidant i afrodizijak.

Bogata je hranjivim sastojcima.  100 grama osušenog korena sadrži oko 250 mg kalcijuma, 15 mg gvožđa, kao i značajne količine vitamina B grupe, vitamine C i E, magnezijum, fosfor, cink, selen i jod. Pored esencijalnih nutrijenata, maka sadrži alkaloide, tanine i saponine.

Maka se svrstava u adaptogene. Poboljšava adaptivnost, izdržljivost i otpornost organizma. Za razliku od biljaka koje sadrže kofein, maka ne sadrži supstance sa stimulativnim dejstvom.

Smatra se i da je maka prirodno sredstvo za ublažavanje simptoma PMS-a i menopauze. Pošto je bogat izvor joda, povoljno deluje na funkcionisanje tiroidne žlezde koja posredno utiče na endokrini sistem, pa je to moguć mehanizam povoljnog dejstva na plodnost  žena.

Bitno je znati da se maka preporučuje ženama tokom prve dve nedelje ciklusa, dok u poslednje dve nedelje bolje da se ne koristi, jer povećava nivo estrogena, što je bitno samo na početku ciklusa.

Koja superhrana raste kod nas?

Ne treba da zaboravljamo da je i naše područje bogato superhranom. Bobice šipurka, na primer, rekorder su po sadržaju vitamina C, od divljih bobica bogate su nutrijentima trnjine, drenjine, dudinje… Lekovita svojstva aronije su nadaleko poznata.

Jako su zdravi ceđeni sokovi od trave pšenice, ječma i spelte, koje možemo sami da pravimo u kućnim uslovima ili da ih kupimo u prahu.

Neki izdvajaju u superhranu organski gajeno ili samoniklo zeleno lisnato povrće, kao što su raštan, divlja kopriva, maslačak i tušt.

U superhranu spadaju i semenke i orašasti plodovi prebogati nutrijentima. Pored čia semenki, lan je isto bogat nezasićenim masnim kiselinama, a mak je apsolutni rekorder po sadržaju kalcijuma.

Iako sada znate o moćnim svojstvima superfood namirnica, važno je imati u vidu da bez generalno zdravog načina života i ishrane, superhrana neće rešiti sve vaše probleme.  U svemu je neophodan pravilan balans: zdrava ishrana sa velikom količinom svežeg voća i povrća, fizička aktivnost i duhovna harmonija. Neka superhrana za vas bude, pre svega, bonus, koji će vam obezbediti dodatnu energiju, vitamine i minerale.

 

Kod nas u Flori imamo sve navedene namirnice iz kategorije superhrane, a pored njih imamo i sledeće: moringu, amlu, mukunu, camu camu, lekovite gljive (reishi , šitaka, čaga, gljive Cordyceps i Coprinus), hlorelu i zelenu magmu – jedni od najvećih prirodnih izvora hlorofila.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *